Почео циклус предавања на тему "Зашто нам је потребно хуманистичко образовање"

Twitter

Предавањем на тему: „ Зашто нам је потребно логичко образовање?!?“ др Драшка Бјелице, ванредног професора Филозофског факултета у Нишу, почео је циклус јавних предавања: „Зашто нам је потребно хуманистичко образовање?“, које организују Универзитет у Нишу и Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу.

Предавање је одржано 5. априла на Универзитету у Нишу.

Сажетак предавања проф. др Драшка Бјелице:

- Уби ме ноћно бдење и онај парадокс лажљивац.
- Ноћно бдење и парадокси не дају ми мријети.
- Ум свој у размишљању одмарај.
- Учење логике је вежба маште и вежба ума.
- Деца обожавају интелектуалну игру: шта би било кад би било.

Зашто су логика и логичко образовање у целој историји Србије најслабије карике у систему образовања, науке, културе,..?
Језик логике је најједноставнији језик. Зашто смо логички неписмени, од деце у обданишту, што је разумљиво, до штићеника најнижих, виших и највиших академских звања – професорица/професора универзитета и академика?

Да ли је логичко образовање потребно само некима или је потребно сваком човеку, свакој грађанки, сваком грађанину? Зашто је у целој историји Србије, и данас, логичко образовање доступно само некима (незнатној мањини), ерго, зашто су неки дискриминисани? Мењали су се системи и подсистеми, реформисали и деформисали, смењивале револуције и контрареволуције, идеологије и власти, архитекте система образовања и министри образовања, аутори програма, уџбеника и приручника логике, али матрица логичког образовања је остајала недодирљива: елита-маса, авангарда-аријергарда, вођа-следбеници.

Теоријски разлози и (идеолошки и ини) мотиви тешког бремена негативног наслеђа, од Аристотела до данас, ерго, неразумевања логике, логичке форме и језика логике, пре свега оних који су се ’’бавили логиком’’, предавали логику, писали уџбенике и приручнике логике. Зашто су само хуманистичке науке лишене плодова ’’златног доба’’ развоја логике?

Од хетерономије до аутономије личности.

Логика је аутономна наука, независна од филозофије, сваке науке, религије, теологије, идеологије, политике, власти и властодржаца. Логика је органон и канон знања, вредновања, одлучивања и делања. Математика је математика и након математичког заснивања физике, логика је логика и након логичког заснивања математике. У одсуству Одисеја, гомила безличних, некомпетентних, Пенелопе недостојних Пенелопиних просаца међусобно се гложе, убијају, али, само Пенелопа зна због кога и ради кога заплиће и расплиће логичке нити.

Све науке ’’полажу рачун’’ логици, логичка вага је једна и иста за све и свакога. Једини циљ логике је да решава логичке проблеме, да слободно ’’расте у висину, ширину и дубину’’(А. Тарски). Логика је Дедалова/Аријаднина нит-водиља у Лавиринту света/живота/духовног универзума – само то и ништа више. Логичка форма – форма форми – јесте четврти, највиши ступањ спекулативног мишљења, најзрелији плод античке мисли. То логички прво је откривено на крају античке мисли, то је сам врх. Зато то логички прво треба да буде почетак, основ свеколиког образовања. Логичко образовање треба да буде део основног образовања, као што су то језик, математика, познавање природе и друштва, музичко, ликовно и ино естетско образовање/васпитање.