Специјална награда Београдског сајма књига 2015

Twitter

На овогодишњем Сајму књига Специјална награда додељена је Књижевној заједници „Борисав Станковић“ из Врања за књигу ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА Јована Хаџи Васиљевића.

Ово двотомно репринт издање које обухвата кумановску и прешевску област приредила је проф. др Сунчица Денић, а технички је уредио мс Ненада Дејковић, са Педагошког факултета из Врања.

Има више од сто година од првог издања књиге Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања др Јована Хаџи-Васиљевића. У оквиру овог издавачког подухвата, помогнутог од стране Министарства културе и информисања и Града Врања, објављују се обе књиге које обухватају: Кумановску област (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом), чије је прво (и до сада једино) издање објављено 1909. године и Прешевску област (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), објављену 1913. године.

Сам термин (одредница) Јужна Стара Србија садржи области у којима је било „језгро Краљевине Србије“, и што их је, како каже Хаџи-Васиљевић, „у претходном веку народ најрадије називао под тим општим именом Стара Србија“.

Најактуелније је данас оно што је доживело највеће измене или је нестало, с обзиром на то да је измењена структура становништва; етнографска (и свака друга) слика која је дата преко говора, народне усмене традиције, од песама и прича, преко описа ношњи до „свести“ и осећања становништва.

Значајни су прилози у којима је реч о специфичностима говора које ова шира област има. По Јовану Хаџи-Васиљевићу, ови говори припадају косовско-ресавском говору. У ту сврху он даје значајан број прилога. 

Када је реч о школству, Хаџи-Васиљевић наводи да су се у селима око манастира Св. Прохор Пчињски раније отварале школе него у самим  градовима Врању и Бујановцу који су били највећи културни центри у околини. 

У посебним поглављима на крају књига, дају се регистри археолошко-етнографских имена и назива, географских и топографских, као и породичних и личних имена.

Истиче се важност овог јединственог културолошког и научног дела Јована Хаџи-Васиљевића чијим се истраживањима пре више од сто година појавило дело од изузетне важности за целокупну српску историографију и остале културолошке актуелности, а које је било, више деценија ван јавности. Драгоцена је грађа и изворност докумената о стању тога времена (крај XIX и почетак XX века) у описаним областима, у којима су се догодиле знатне промене што је, добрим делом, последица друштвено-политичких прилика и кретања на Балкану.

Поједини делови ових књига, осим документарности, историјског, етнографског и политичког истраживања, до аналитичке прецизности осликавају народни живот, као и етнопсихолошки карактер становништва Јужне Старе Србије.

Данашњем читаоцу два тома књиге Јужна Стара Србија Јована Хаџи-Васиљевића баш оваква репринт издања дају аутентична сазнања и могућност упоређивања са данашњим приликама/неприликама.